За Међународни дан матерњег језика Унеско је прогласио 21. фебруар. Тог дана на пригодан начин славе се језици света, тачније: љубав према матерњем језику, али и језичке различитости, које подразумевају и културне, како би се подстакла вишејезичност, као део општег и личног културног блага. Јер, као што је приметио славни аргентински писац Хорхе Луис Борхес: „…језик није везан само за интелект, него и за нешто много важније – за осећања”.
Писменост се најпре одређује као способност читања и писања. Иако су читање и писање њене суштинске компоненте, сам појам писмености много je сложенији. Она обухвата разумевање различитих аспеката језика и његову употребу у комуникацији у свим сферама живота.
Међународни дан језика проглашен је 1999. године. Двадесет први фебруар изабран је како би се очувало сећање на тај дан 1952. године, када су у Даки страдали студенти, који су протестовали јер њихов матерњи језик није проглашен за званични.
У нашој школи обележен је, такође, овај значајан датум. Душан Симић, наставник српског језика и књижевности, у сарадњи са учитељицама Биљаном Васић, Тамаром Ђурашиновић и Оливером Јоновић, одржао је презентацију ученицима нижих разреда о значају матерњег језика. Ученици су најпре чули химну „Негујмо српски језик“ хора „Чаролије“, а потом и шта су о српском језику рекли песници Љубивоје Ршумовић и Мошо Одаловић. Читали смо и многе језичке недоумице на које су, укључујући се у акцију неговања српског језика, указали и многи наши глумци, спортисти и друге познате личности из нашег јавног и културног живота. Након тога, четвртаци су на хамеру исписивали најлепше српске речи.
Са ученицима виших разреда, радионицу је одржала Јована Станишић, наставница српског језика и књижевности. Ученици су извлачили папириће са погрешно написаним речима, па су на хамеру записивали правилне облике тих речи. Указали су и они на многе језичке недоумице са којима се свакодневно сусрећемо. Неке од њих су читали из познате књиге „365 језичких цртица“ Виолете Бабић. У реализацији Међународног дана матерњег језика помогла нам је и Јасна Живанов, библиотекарка наше школе.
Стручњаци истичу важност изучавања матерњег, али и других језика, и то у најранијем животном раздобљу, када је њихово савладавање најприродније и најлакше.
Учење матерњег језика поспешује интелектуални и когнитивни развој. У том процесу – подизању језичке културе и писмености – школа има веома значајну улогу. Деца у њој уче на матерњем језику – уколико су усвојили довољно знања о њему врло је вероватно да ће и њихово целокупно постигнуће током школовања бити веће. Доказано је да деца која нису усвојила матерњи језик и културу имају мање развијене социјалне и интерперсоналне вештине и теже прихватају различитости. Познавање матерњег језика врло је важно и за учење страних језика, захваљујући развијеним лингвистичким компетенцијама.
Језици су моћно средство за очување и развитак целокупне светске културе. Сваки вид солидарности који води ка разумевању неког другог језика на значајан начин доприноси очувању светске баштине.
За добро упознавање матерњег језика веома је важно и читање, и то већ на најмлађем узрасту. На тај начин деца од најранијих дана богате речник и уче да праве разлику између књижевног текста и колоквијалног говора, којем су, нажалост, свакодневно изложени са малих екрана или га слушају у превозу, на улици, где год да крену. Књишки језик умногоме се разликује од оног који се користи у новинама, у филмовима, често и у најближем окружењу. Ко није стекао навику да чита књиге, остаје ускраћен за дивна искуства и осиромашен духом.
Циљ обележавања Међународног дана матерњег језика јесте указивање на језичку разноликост. Неговањем језика чувамо културолошку традицију једног народа, развијамо културу слушања, комуникације и мишљења.